(БХАГАВАДЪ-ГИТА, КАКЪ ЕЯ НѢТЪ)
ПѢСНЬ ПЕРВАЯ
12
То не львиный рыкъ тутъ возрóкоталъ:
То старѣйшiй дѣдъ Кауравичей
Вострубилъ, предоблестный, въ раковину,
Дхритараштрѣ на радость велiю.
tasya sañjanayan harṣaṃ kuruvṛddhaḥ pitāmahaḥ
siṃhanādaṃ vinadyocchaiḥ śaṅkhaṃ dadhmau pratāpavān